Чињеница је да живимо у новом
Златном добу телевизије. Оно се огледа у све већем броју серија као и расту
њиховог квалитета. Једна од подврста серија су антологијске серије, које
последњих година усавршио Рајан Марфи.
Антологијским серијама сматрају се све
серије које имају засебне наративе у свакој епизоди или сезоне. У оваквом
дефинисању могли бисмо да убројимо многе серије полицијског жанра или ситкоме
будући да имају засебне приче у свакој епизоди. Зато се антологије детаљније
објашњавају изменом глумачке поставе или ликова из епизоде у епизоду или из
сезоне у сезону. Ситкоми и полицијске серије се ту не убрајају јер оне имају
сталну глумачку поставу.
Антологијске серије су одређене
неким жанром, најчешће су у питању хорор, мистерија или крими. Наравно, крими
жанр је заступљен и у полицијским серијама, али у антологијском смислу, мора да
има мења глумачку поставу. Један од новијих примера је „Прави детектив“. Прва
сезона ове хит-серије бавила се решавањем случаја серијског убице у Луизијани у
САД-а. У глумачкој постави врло хваљене прве сезоне нашли су се Метју Маконахеј
и Вуди Харелсон. Друга сезона променила је глумачку поставу и место радње, али
и, потпуно неочекивано, квалитет је опао па је пројекат привремено напуштен.
Британска серија „Скинс“ се бавила групом тинејџера у школи као и њиховим
проблемима. Глумачка постава је мењана на сваке две године те постоје три
генерације.
Још једна од новијих примера је
„Црно огледало“, британска и Нетфликсова серија која се бави мрачном (не тако
далеком) будућношћу. Свака епизода има глумце и своју причу које нису повезане
са другим епизодама ни на који начин, изузев жанра научне фантастике. Можда два
најбоља примера серија са самосталним епизодама су „Алфред Хичкок представља“ и
„Зона сумрака“. Обе серије су емитоване у више два наврата. Два серијала
„Хичкока“ приказивана су педесетих и осамдесетих, а „Зона сумрака“ чак три
пута: педесетих, осамдесетих и 2002. године. И једна и друга се баве
мистериозним случајевима који су прожети хорором, научном фантастиком и
криминалом. Самосталним епизодама се постиже динамичност, али се и гледаоцима
омогућава да гледају серију од било које епизоде без страха да су пропустили
неки важан детаљ из претходних епизода.
За популарност данашњих
телевизијских антологија у САД-у највише је заслужан сценариста Рајан Марфи.
Широј публици је вероватно познат као творац серије „Гли”, музичке тинејџерске
комедије која је на америчком каналу ФОX приказивана шест година. За време
првих сезона те серије, канал ФX, иначе партнер ФОX-а, одлучио да Марфију
одобри пилот пројекат за хорор серију. Тако је 2011. године настала „Америчка
хорор прича“ која улази већ у седму годину приказивања. У суштини, свака сезона
прати засебну причу у одређеном добу. До сада смо имали уклету кућу, лудницу,
вештичји клан, циркус, хотел и другу уклету кућу обрађену у стилу ријалитија.
Седма сезона ће пратити минуле председничке изборе у САД-у. Свака сезона има
између 10 и 13 епизода, што је најчешћи број епизода код оваквих серија.
За разлику од „Правог детектива“, Марфи
не мења глумачку поставу, већ је само мало коригује из сезоне у сезону. Једино
се разликује капацитет појављања. Примера ради, Лили Рејб се у три сезоне нашла
у главној постави, а у друге три је играла епизодне улоге. Једина глумица која
је отишла из серије је Џесика Ланг. Она је напустила серију после четири
сезоне, али је наставила да се појављује у Марфијевој серији „Завада“. Ланг је
замењена певачицом Лејди Гагом, блиском Мафријевом пријатељицом. Неки глумци су
играли и по девет улога до сада. Поред исте глумачке поставе, „Америчка хорор
прича“ „крши“ и нека друга антологијска „правила“. Наиме, Марфи је открио да су
све сезоне нечим повезане иако се дешавају у различитим добима у распону од
1952. године до данас. Неколико пута до сада су се исти ликови појавили у
различитим сезонама и тако потврдиле ову идеју. Серију и даље прати велики број
гледаоца, а и критичари су на њеној страни, па није ни чудо што ћемо ову серију
пратити још најмање три године.
„Америчка крими прича“, Марфијев
пројекат започет прошле године, још увек званично није антологија јер друга
сезона није емитована. „Америчка крими прича“ представља својеврсни спиноф
„Америчке хорор приче“, што се може видети и из самог наслова. Сара Пулсон,
која у првој сезони игра једну од главних улога, у „Хорор причи“ играла је
неколико ликова. Сличан је случај са Кубом Гудингом Јуниором који је имао
главну улогу у шестој сезони „Хорор приче“. Ова серија бави се
криминално-правним случајевима те је прва сезона пратила чувено суђење О Џеју
Симпсону. Марфи је већ одредио случајеве односно теме којима ће се бавити у
будућности. Друга сезона ће пратити последице урагана Катрина, који је направио
штету од преко 100 милиона долара, док ће се трећа бавити убиством модног
креатора Ђанија Версаћеа. Потенцијална четврта сезона ће пратити чувени скандал
бившег председника Била Клинтона и Моника Левински. Марфи је, очигледно, стекао
велики углед и поверење код челника канала ФX.
Још једна Марфијева серија која се
приказује на овом каналу је серија „Завада“, која прати чувене свађе и
нетрпељивости познатих личности. Прва сезона, која се недавно завршила, пратила
је сукоб глумицâ Бет Дејвис и Џоан Крафорд. Посебан акценат је стављен на њихов
заједнички филм „Шта се догодило са Бејби Џејн?“, али се суштински бави ејџизмом
у Холивуду као и предрасудама према женама иза камере. Џесика Ланг, која је
играла у прве четири сезоне „Америчке хорор приче“ игра Крафордову, док Сузан
Сарандон игра Бет Дејвис. Серија је већ обновљена за другу сезону која ће
пратити енглеску принцезу Дајану и њеног мужа Чарлса.
Недавно му је поручена серија
„Поза“ која ће пратити њујоршку сцену, укључујући уздизање Доналда Трампа и
осврт на књижевну и ЛГБТ сцену, почетком осамдесетих година прошлог века. Чини
се да Рајан Марфи сваке године започиње нови пројекат, али и наставља са
старима који и даље имају добру гледаност. Марфи је изградио право мало царство
које се увећава сваке године. Његов круг глумица и глумаца се проширује, што он
користи за различите комбинације у серијама.
Марфијеве антологијске серије
освојиле су бројне награде, између осталог и неколико Златних глобуса. Његовим
серијама је врло лако да добију награду јер се такмиче у категорији минисерије,
те нема борбе са драмским фаворитима попут „Игре престола“, „Господина Робота“
и „Куће од карата“. Иако Марфијеве серије углавном имају исти број епизода у
сезони као и наведене серије, сматрају се минисеријама, вероватно да би што
лакше прошле код критичара.
Главни разлог прављења антологија
је динамичност. Свака сезона, односно епизода, може да донесе нешто ново.
Узмимо за пример серију „Америчка хорор прича“. Пета сезона била је врло лоше
оцењена од стране публике и критичара, али су већ следеће године повратили
поверење (дела) публике. Посебан случај су антологијске серије које из епизоде
у епизоду мењају глумачку поставу. Оне имају још више простора за
експериментисање и већи степен динамичности. На тај начин у сваком тренутку
могу да привуку нову публику, чему, на крају крајева, телевизија и служи.
Ovaj tekst je obljavljen u Žurnalistu u maju 2017. godine
No comments:
Post a Comment