Политичке игре Андервудових

Окрутност, лажи и манипулације – обичан дан Андервудових

Изборна трка – Игра Престола за Овални кабинет

Циљ оправдава средствa

Прошлог месеца изашла је четврта сезона америчке политичке драме „Кућа од карата“ у којој је Френк Андервуд окрутнији него икад.

Да би парирала америчким председничким изборима, четврта сезона у центар поставља демократу ФренкаАндервуда, који се кандидује за други мандат у Белој Кући, и републиканца Вила Конвеја. За разлику од Андервудових, Конвеј је породични човек и радо експонира свој приватни живот јавности и прати све технолошке трендове да би придобио гласове млађих генерација. Конвеј много више полаже на јавни имиџ и, ако се и упути Френковим путем, брзо одустаје јер не жели да га ризикује.

Као и увек, у председничкој трци користе се лажи, преваре и стварање скандала не би ли се поразио противник. У првој половини сезоне догађа се велики преокрет који је могао бити очекиван с обзиром на Френково понашање. Могло би се рећи да је „окрутност“ кључна реч у овој сезони. Френк у једном тренутку врло макијавелистички каже да би политичар „подавио легло мачића за десет минута на телевизији“, с чиме се можемо сложити.

Френк и његова жена Клер у овој сезони ближи су него икад, мада се тако није чинило на крају прошле сезоне. На почетку сезоне Клер је суочена са породичним проблемима, које користи у политичке сврхе. Клер сваком сезоном стиче више политичке моћи и тако се приближава Френку. Да ли је постала окрутна као Френк? Још увек није, али свакако се чини да је кренула тим путем.

Многи ликови из претходних сезона су се вратили. Поново је ту и руски председник Виктор Петров, очигледна асоцијација на Владимира Путина, иако нема толику важност као у прошлој сезони. Поред њега, људи из Френкове прошлости се појављују у виду халуцинација и подсећају га на манипулације и убиства које је починио не би ли се докопао власти.

Ту је наравно и новинарска страна приче. Већи део сезоне Том Хамершмит је на трагу Френковим злоделима и близу је да разоткрије његову корупцију и почињена убиства. Френк користи стару тактику: скрени пажњу на друге проблеме како би јавност заборавила на скандал.

Као и увек, „Кућа од карата“ комбинује више наратива који се на крају преклапају и утичу једни на друге. Даг, Френкова десна рука, добија свој наратив преко другог. Он постаје окрутан у тој мери да испред носа узима јетру намењену пацијенту на самрти. Његов наратив ове сезоне укључује мање-више само кајање због учињеног дела. Уопште споредни ликови ове сезоне су гурнути у други план док су се у ранијим сезонама много више појављивали. Чак и нови ликови, попут тексашке конгресменке (коју је сјајно одиграла Сисели Тајсон) или Клерине мајке нису добили прилику да заблистају, јер су Андервудови увек у првом плану.

Разочаравајућа ствар у овој сезони је то што је политичка трка развучена на целу сезону без икаквог стварног завршетка исте. Уместо да избори буду одржани у овој сезони и тако се поклопе са правим изборима у Сједињеним Америчким Државама, продуценти су одлучили да се то (надамо се) деси тек у следећој сезони, на пролеће 2017. године. У овој сезони било је много мање Френковог разбијања четвртог зида, односно разговора са гледаоцима у односу на претходне сезоне, што се може узети за ману јер је то, рекао бих, један од заштитних знакова „Куће од карата“ која је издваја из мора серија. Атмосфера је на високом новоу. Кадрови су фантастични, а пропратна музика савршен погодак.

“Кућа од карата“ је настала као адаптација истоимене британске серије из деведесетих, и показала се као велики успех јер је добила титулу прве Нетфликсове серије која је номинована за телевизијску награду Еми. За улоге Клер и Френка у првој односно другој сезони, Робин Рајт и Кевин Спејси награђени су Златним глобусима. До сада је Серија освојила шест Емија, а пре неколико недеља објављено је да је добила и пету сезону, али са једном изменом у екипи. Наиме, творац серије Бо Вилимон напустио је серију након ове сезоне, а као разлог навео је да жели да ради на другим пројектима.

Занимљиво је што ова сезона прати и актуелна дешавања попут покрета Исламске државе, политичких скандала и већ поменутих председничких избора. Сам крај сезоне је много ефектнији од прошлогодишњег јер отвара многа питања. Могло би се рећи да је након 52 епизоде време да се отвори нови шпил карата и заигра много опаснија игра. Иако има и своје мане, четврта сезона је и даље забавна, занимљива и интригантна као на почетку и зато је вреди погледати.

Ocena: 8.5/10

Ovaj tekst je prvobitno objavljen u Žurnalistu u aprilu 2016.