Kvirbejting — mamac u duginim bojama

Kvirbejting termin je koji jedva da je prisutan na srpskom internetu, a u javnom diskursu ga i nema. Većina retko može da se izmesti u perspektivu bilo koje specifične ili drugačije manjine. Kada su u pitanju LGBT tj. LGBTIQ+ osobe činjenica je da po pitanju ljubavi i seksa, ali i prijateljstva, šopinga, umetnosti, specifične supkulture i drugih identitetskih odlika i oblasti interesovanja teško imaju sa kime da se identifikuju. U 2018. godini, posebno adolescentima, identitet kroz popularnu (sup)kulturu veoma je važan deo odrastanja. U ovom tekstu, Aljoša Mudri sa društvene margine donosi pojavu kvirbejtinga i eksploataciju kvira u pop-kulturi u javni diskurs.

Kako Holivud LGBT nagoveštajima mami publiku

Pojam kvirbejting (queerbaiting) odnosi se na impliciranje istopolnih odnosa ili sklonosti između likova knjige, filma ili serije u sadašnjosti ili budućnosti, samo radi povećanja gledanosti odnosno veličine fandoma[1] određene knjige, filma ili serije. „Queer” je sveobuhvatni termin koji se odnosi na osobe koji nisu strejt, dok „bait” znači mamac. Sajt za definisanje žargona, slenga i neformalnog govora Urban Dictionary definisao je kvirbejting ovako: „kada autor/ka ili scenarista/kinja sugeriše da neki lik nije strejt, kako se ugodilo kvir publici, ali ne govoreći to eksplicitno, kako bi se zadržala i heteroseksualna publika”.

Kako to funkcioniše u praksi?

Istraživanje američke organizacije GLAAD pokazuje da je 2017. godine došlo do porasta zastupljenosti LGBTQ+ glavnih likova u serijama (6,4%). Dodavanjem homoeroticizma, kao što je to bio slučaj sa Hanibalom i Vilom u „Hanibalu”, scenaristi zadržavaju strejt, ali privlače i kvir publiku. Sličan primer je i Bibisijeva adaptacija „Šerloka”, gde se konstantno nagoveštava da između glavnog junaka i doktora Votsona postoji nešto više, ali nikako da se desi. Sa druge strane, glumci su više puta izjavili da njihovi likovi nikada neće ni biti par. Serija „Riverdejl” već u prvoj epizodi pokazala je poljubac između Beti Kuper i Veronike Lodž, iako su obe heteroseksualne. U pitanju je bio poljubac prilikom probe za navijačice. Iako se kasnije u seriji Šeril i Toni autuju, poljubac između dve devojke već u prvoj epizodi bio je pokušaj da se nekvir likovima privuče kvir publika. Drugačiji oblik kvirbejtinga jeste kada autor/ka objavi da je određeni lik kvir. Najčešće to uradi u nekom intervjuu, dok se u zvaničnom materijalu (knjizi, filmu, seriji i sl.) to uopšte ne pominje. Nedavno je scenarista spinofa „Ratova zvezda” rekao da je Lando Kalrisijan panseksualan. Nekako se objavljivanje te informacije baš poklopilo sa premijerom filma u bioskopima, što nikako nije slučajnost. Tu je i slučaj igrane verzije „Lepotice i zveri” gde se mesecima pre premijere dizala prašina zbog najave da će se pojaviti gej lik. Film u nekim državama nije bio ni prikazan, dok u Rusiji jeste — ali sa oznakom „16+”. Pompezno najavljivana scena prikazala je ples dvojice muškaraca na dve sekunde. Očigledno su ciljevi bili dodatna zastupljenost filma u medijima i sakupljanje poena, iako film nije imao pozitivnih efekata na LGBTQ+ zajednicu.

Jedan od novijih primera jeste predstava „Hari Poter i ukleto dete”. Pored nepovoljnog prijema kod publike zbog lošeg scenarija i zapleta koji se graniči sa fan fikcijom, autori ove predstave pokušali su da „vrbuju” kvir publiku pomoću Albusa, Harijevog sina, i Skorpijusa, sina Draka Melfoja. Nekoliko puta je nagovešteno da je njihov odnos „više od prijateljstva”, ali kvir fanovi i većina fandomana kraju su dobili veliko ništa i razočarali se u zaplet. Ovo nije prvi put da se Hari Poter fandom susreo sa kvirbejtingom. Dž. K. Rouling, autorka ovog serijala, neposredno nakon objavljivanja sedme knjige 2007. godine, rekla da je Dambldor gej. I ovo je bio pokušaj da se privuče kvir publika, iako njegova seksualnost nije eksplicitno napisana u knjigama i filmovima. Budući da prati događaje pre dešavanja u „Hariju Poteru”, spinof serijal „Fantastične zveri i gde ih naći” baviće se, između ostalog, Dambldorom i Grindelvaldom. Sudeći po režiseru Dejvidu Jejtsu, izgleda da opet neće biti ništa od gej Dambldora.

Slični slučajevi mogu se naći u serijama i filmovima kao što su: „Jednom davno”, „Rizoli i Ajls”, „Savršeni korak”, „Natprirodno” i gomilom drugih. U potonjem primeru, autori su izjavili da bi napravili par od Dina i Kastijela „ako bi se to uklopilo u priču”.

Zašto je to loše?

Sa gledišta scenarista to uopšte nije loše jer industrija uspeva da profitira privlačenjem već marginalizovane LGBTQ+ zajednice, prosto zato što im je ponestalo ideja za zaplete. Sa strane LGBTQ+ zajednice, kvirbejting je loš jer umanjuje značaj pojavljivanja kvir likova u seriji/ filmu/ knjizi jer bivaju svedeni na nešto trivijalno. Konstantno davanje nade kvir zajednici za dobro napisane likove bez ikakvih stvarnih kvir likova ne vodi ničemu. Još uvek su problem nedovoljan broj i nedovoljna zastupljenost naročito dobrih LGBTQ+ likova. Iako je mnogo toga učinjeno, broj dobrih kvir likova sa kojima se kvir zajednica može identifikovati još uvek je mali. Pored toga, prisutni su i razni tropi i stereotipi. Neretko LGBTQ+ likovi umiru zarad dramatizacije — jer zašto bi kvir osobe dobile srećan kraj? U suštini, kvir publika će pratiti određeni sadržaj delom nadajući se da je neki lik kvir ili će navijati za određeni par, ali će na kraju ostati razočarana.
Dok je Hejsovim kodeksom (strogim filmskim cenzorskim kodeksom iz 1930) bilo zabranjeno prikazivanje istopolnih parova, danas imamo drugačiju situaciju. Sada je dozvoljeno prikazivati istopolne parove, ali neki autori se plaše da će time izgubiti heteroseksualnu publiku. Heteroseksualna publika jeste većinska, ali ima milione delâ sa kojima se može identifikovati. Kvir publika ima vrlo ograničen prostor za identifikaciju, a još ako je loša, ili u slučaju kvirbejtinga — nepostojeća i eksploatatorska, to postaje problem.

Prvobitno objavljeno na sajtu Marginalije.org u junu 2018.